Kada starija osoba počne da odbija pomoć, porodica se često nađe u situaciji u kojoj više ne zna kako da reaguje. Razgovori se pretvaraju u rasprave, dobronamerni saveti izazivaju ljutnju, a insistiranje na pomoći može dodatno udaljiti osobu. Odbijanje pomoći kod starijih osoba nije uvek znak tvrdoglavosti ili nezahvalnosti. Iza takvog ponašanja često se kriju strah, potreba za kontrolom, osećaj gubitka samostalnosti ili nelagoda zbog toga što neko drugi mora da preuzme deo svakodnevnih aktivnosti. Odbijanje pomoći kod starijih osoba zato je potrebno posmatrati kroz njihove emocije, a ne samo kroz ponašanje koje porodici predstavlja problem. U takvoj situaciji važan je način komunikacije, jer starija osoba mora da oseti da pomoć ne znači da je izgubila pravo da odlučuje o svom životu. Odbijanje pomoći kod starijih osoba može biti posebno izraženo kada se promena nameće naglo, bez razgovora i bez mogućnosti da osoba učestvuje u donošenju odluka.
Zašto starija osoba odbija pomoć?
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih se javlja odbijanje pomoći kod starijih osoba jeste strah od gubitka samostalnosti. Ako je neko decenijama samostalno donosio odluke, činjenica da sada treba da se osloni na drugu osobu može biti emocionalno teška. Pomoć se tada ne doživljava kao podrška, već kao dokaz da osoba više nije sposobna da brine o sebi. Odbijanje pomoći kod starijih osoba može biti način da se očuva osećaj kontrole nad sopstvenim životom.
Važnu ulogu može imati i strah od promene. Dolazak negovateljice, promena rutine ili prihvatanje novih pravila može kod starije osobe izazvati nesigurnost. Umesto da odmah pokušava da ubedi osobu da prihvati pomoć, porodica bi trebalo da razgovara o njenim brigama. Odbijanje pomoći kod starijih osoba lakše se prevazilazi kada osoba oseti da je neko zaista sluša, a ne pokušava samo da je ubedi u ono što je za nju najbolje.
Kako započeti razgovor bez rasprave?
Prvi korak je izbegavanje rečenica koje zvuče kao naredbe. Kada porodica kaže da osoba više ne može sama, da mora da prihvati pomoć ili da nema izbora, prirodna reakcija može biti otpor. Odbijanje pomoći kod starijih osoba tada postaje još izraženije jer se osoba oseća kao da joj je oduzeta mogućnost odlučivanja. Mnogo bolje funkcioniše razgovor u kojem se postavljaju pitanja i pokazuje razumevanje.
Umesto insistiranja, korisno je pitati šta osobi najviše smeta i kakvu bi pomoć mogla da prihvati. Možda joj ne odgovara ideja da neko bude prisutan tokom celog dana, ali bi prihvatila pomoć nekoliko sati. Možda želi da sama bira kada će se obavljati određene aktivnosti. Odbijanje pomoći kod starijih osoba ne mora biti potpuno odbijanje svake podrške. Ponekad osoba zapravo odbija način na koji joj je pomoć ponuđena.
Kako negovateljica može da izgradi poverenje?
Kada u dom dolazi negovateljica, važno je da odnos ne počne insistiranjem na tome šta starija osoba više ne može. Prvi susreti treba da budu prilika za upoznavanje. Razgovor o svakodnevnim navikama, interesovanjima, porodici i životnim iskustvima može pomoći da se razvije osećaj bliskosti. Odbijanje pomoći kod starijih osoba često se smanjuje kada se nova osoba više ne doživljava kao neko ko dolazi da kontroliše, već kao neko ko dolazi da pruži podršku.
Negovateljica može dodatno pomoći tako što će starijoj osobi ostaviti izbor kad god je to moguće. Važno je pitati šta želi da obuče, kada želi da odmori, šta bi volela da jede ili kojom aktivnošću želi da se bavi. Odbijanje pomoći kod starijih osoba može se promeniti kada osoba ponovo oseti da ima određenu kontrolu. Cilj nije da negovateljica uradi sve umesto nje, već da pomogne tamo gde je pomoć zaista potrebna.
Ako se ponašanje iznenada promeni, ako osoba postane izrazito zbunjena, povučena, agresivna ili počne da odbija osnovnu brigu, važno je potražiti savet lekara. Promena ponašanja ponekad može biti povezana sa zdravstvenim stanjem, a ne samo sa psihološkim otporom.
Odbijanje pomoći kod starijih osoba zato zahteva strpljenje, razumevanje i dobru komunikaciju. Kada se iza otpora prepozna stvarna emocija, mnogo je lakše pronaći način da se potrebna pomoć prihvati bez osećaja poniženja ili gubitka dostojanstva.